Brusnica

August 20, 2003photo by Melody LytleDenali National Parklow bush cranberryVaccinium vitus-idaea, Ericaceae

Brusnice spadaju u bobičasto voće koje, kao i borovnice, potiču iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući većoj količini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus.
Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, izmedju ostalog i za upalu mokraćnih puteva.
Brusnica je prirodni antibiotik, jer sprečava prijanjanje bakterija za zidove sluznica u organizmu. Naročito je popularna za sprečavanje vraćanja infekcija u urinarnom traktu.

Poznato je da antibiotici unište bakterije koje su prisutne u urinu, ali deo bakterija se “sakrije” u zidove mokraćne bešike i, po prestanku uzimanja antibiotika, nastave da se šire po urinarnom traktu. Koristi se kod urinarnih infekcija, a potvrđeno je njeno dejstvo protiv E.coli i drugih patogenih bakterija koje izazivaju infekcije u mokraćnim putevima. Zahvaljujući prisustvu bioflavonoida, sprečava i nastanak oboljenja desni, srca i krvnih sudova, ateroskleroze (suženja krvnih sudova), komplikacija dijabetesa. Zbog svog prijatnog kiselkastog ukusa koristi se i kao sok za osveženje ili za grickanje, a posebno se preporučuje osobama koje su izložene stresu ili imaju neko oboljenje srca i krvnih sudova.
Brusnica sadrži proantocijanidine koji „opkoljavaju“ bakteriju E.coli i sprečavaju njeno nastanjivanje na zid mokraćne bešike i mokraćnih puteva. Deluje i na druge patogene urinarnog trakta (Staphylococcus aureus, Klebsiella pneumoniae, Pseudomonas aeruginosa, Proteus mirabilis).

Komponente ploda brusnice takođe sprečavaju prijanjanje Helicobacter pylori na zid želudačne sluznice. H. pylori je izazivač čira na želucu. Brusnica sadrži i moćne antioksidanse, koji štite ćelije organizma od oštećenja.Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podstiču nastanak kardiovaskularne bolesti. Hipuricna kiselina, koja se takodje nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, već i antifungalna (protiv gljivica) svojstva.

Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi ćelija koje su odgovorne za vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare. Najvažnija stanja kod kojih se preporučuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom slučaju upala mokraćnih puteva, budući da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje baš u tom delu tela, zahvaljujući posebnim receptorima kojima se one tu vežu. Postoje i istraživanja o efektima brusnice na sprečavanje nastanka ćelija raka i njihovog širenja po organizmu, kod raka dojke i debelog creva.