Pismo Hrabre Majke O Vakcinisanju Djece.

9 minuta čitanja
0
4
4,637
Pismo hrabre majke

Ne znam dali ste upoznati da su u Srbiji donijeli zakon o obaveznom vakcinisanju djece i da su propisali velike kazne za one roditelje koji ne vakcinišu svoju djecu.

 

Stvarno srceparajuća briga za  djecom i zdravljem populacije, pogotovo ako se uzme u obzir da sve države bivše Juge plaćaju svojim građanima operacije u inostranstvu i obezbijeđuju besplatno liječenje i besplatne lijekove.

 

Stvarno čudi zašto se narod buni protiv zakona koji ih natjeruje da vakcinišu djecu  kad osim žive koja se nalazi u nekim vakcinama ima i bakterija i virusa koji su po zadnjem ljekarskom pregledu bili ošamućeni pa se mogu ubrizgati djeci jer za boga miloga  ako djeca ne dobiju te bakterije dok su mala možda ih više nikada u životu neće ni dobiti pa je zato bitno da ne propuste ovu šansu.

 

Jedino što pada u oči je odsustvo brige za populacijom kada se neko stvarno razboli jer tada se država u te stvari uopšte ne petlja, bili vakcinisani ili ne, i tada smo prisiljeni da prosimo.

 

Ovo da prosimo nije nešto figurativno . Bukvalno smo prisiljeni da prosimo za bjelosvjetske ološe koji i izmišljaju bolesti da bi nas natjerali da prosimo za njih.

 

Po godinu i više se digne sva rodbina i komšije i kad naprose dovoljno para tek tada se ide  na peraciju koja bude gotova za dan-dva i to je to.

Ako pacijent preživi dobro i jest, ako ne preživi porodici niko neće vratiti pare koje su platili za neuspjelu operaciju.

 

Zato i ne čudi što se narod baš sad budi i počinje da se buni protiv vakcina.

 

Pronađite jednog starca ili staricu koji nikada uz životu nisu bili vakcinisani pa mi pokažite na šta su alergični na primjer.

 

Ne, oni nisu znali šta znači riječ alergija, pokažite mi nekog od njih koji je bolovao od kuge, kolere, ebole ptičije i ne znam kakve sve gripe ne pa će odgovor opet biti da nisu bolovali ni od jedne od tih bolesti jer neke su izmišljene a neke su bile u srednjem vijeku kad se za vakcine nije ni znalo. Bile pa nestale same od sebe a ne od vakcina koje im je neko u srednjem vijeku dao.

 

Da se opet vratimo početku naše priče pa da opet izrazim čuđenje zašto narod sumnja u dobrobit vakcinisanja kad vidi da se svjetski moćnici podrobiše liječeći nas svakog dana prskanjem iz aviona pa sada svoj horizont ne vidimo osim kao u slikama o apokalipsi kroz neko crvenilo i smog.

 

Sve ovo vam napisah zato što me je protresla priča koju sam pročitao na Faceboku, koju je napisala jedna majka, koja se bori za zdravlje svog djeteta pa pročitajte je, jer ću vam sistemod copy paste prenijeti u cjelosti.

 

————————————————————————————————————————-
Ljiljana Kostic dijeli objavu od Marija Trbojevic.
“Ja sam ta koja ju je rodila,cinim sve moguce i nemoguce da ona bude dobro.
Vi,gospodo koji ste izglasali ovaj nebulozni zakon,ne mozete ni da zamislite sta sve radimo i sa cim se sve borimo,mi POSEBNE,a po vama neodgovorne majke.
Mozda bi razumeli da ste u nasoj kozi,sto vam ne zelim!
Vakcinisala sam svoje dete,sve do momenta dok nisam shvatila da je nepotrebno! I kada joj nije bilo dobro,kada se njen organizam borio sa svim tim tumorima,ja sam je vodila na vakcinisanje. Onog momenta kada je medicina otpisala moje dete,ja sam otpisala vakcine.
Ako najbolji hirurzi iz Srbije i sveta nemaju resenje i odgovore,ako ne postoji ni hemoterapija koja bi joj pomogla,i ako ne postoji lek za njenu bolest,kako neko moze da mi tvrdi da vakcina nece pogorsati njeno stanje?! Sto se uglavnom i desavalo posle svake…
Sada,kada sam sve preuzela u svoje ruke,kada se njoj tumori ne sire,ne postoji ta kazna koja ce me naterati na suprotno,jer bi mi to bila najveca kazna!
GOSPODO IZ SKUPSTINE,vakcinisite vi slobodno vasu decu i zastite ih time od nasih nevakcinisanih!
Gde je drzava kada su nasoj deci potrebni aspiratori,respiratori,potrosni medicinski materijal i na kraju, opercije i lecenja u inostranstvu.
Ja sam ta koja je bdila nad svojim detetom. Koja se borila i bori se sa prognozom lekara. Taj osecaj ne znate vi,GOSPODO! Kada svi misle da vase dete nece biti dobro,a vi znate da mora,jer drugacije ne mozete da pomislite.
Ne znate vi ni kakva je to snaga,ni kakva je to borba. Ne moze ni jedna fotografija da opise osecaj boli,nemoci i svega sto se nadje u roditelju koji gleda deo sebe kako ne dise,kako se bori za zivot. Tako da,samo mi roditelji imamo pravo da odlucujemo o nekim stvarima! Nista vi meni niste dali,tako da mi nista necete ni uzeti!
A vakcine slobodno zabijte sebi u d…”